NEKAD JEDNOSTAVNO MORAŠ POČETI

            Zdravo drugari.

            Pišem jako optimistično u nadi da će možda nekada neko posetiti ovaj blog i pronaći potrebne informacije koje su mom suprugu i meni trebale svaki put kada bismo negde želeli da putujemo, a dešavalo se da vrlo često ne možemo doći do njih.

            Bila sam klinka, nikada neću zaboraviti tu sreću koju sam osećala svaki put kada bih sa roditeljima išla na letovanje, zimovanje, jednodnevne izlete...pa ćak i u posete rodbini. Mene je izuzetno radovalo svaki momenat kada se negde ide i kada se nešto dešava. Ukratko, ja sam neko ko baaaš voli da putuje i da otprilike slika svako drvo koje se nađe na putu, svako gnezdo, svaku zgradu,
svaki zavučeni kutak i neki sasvim neotkriveni deo grada. 

            

            Za početak, želela bih da napišem par nekih detalja o sebi i odakle uopšte ideja za blog. 
    

            1. Pisanje je nešto što sam od malih nogu jako volela i kroz samo školovanje bila baš ona osoba "e jel možeš molim te da mi napišeš sastav - imam sutra pismeni"... 

                                                                   Znači -  volim da pišem! 

            2. Obožavam da fotografišem sve što vidim oko sebe. Ama baš najsitniji detalj za mene ima neku posebnu čar i ja to baš umem da prenesem. Takođe, nešto što sam pokupila u svojoj kući tokom odrastanja jeste da se slike redovno izrađuju i imaju posebno mesto, a onda se povremeno albumi otvaraju i prepričavaju svi doživljaji ponovo. Za mene često kažu - kada vidim zgrade na početnoj strani znam da je to sigurno baš TVOJA OBJAVA. Eh, pa eto... 

                                                                  Izgleda da umem i da fotkam.

            3. Zasigurno nisam neko koga ćete videti po klubovima ili neko ko kupuje skupocene stvari, Nemam poroke, ukoliko izuzmemo putovanja. E, tu sam zavisnik. 

                                                                  Volim da putujem, putujem.

            4. Mnogo, mnogo puta kada se vratim sa nekog putovanja dobijam poruke na instagramu gde sam to tačno bila, pa kakva je procedura za ulazak u zemlju, šta je najbolje posetiti ukoliko smo tu samo 2 dana i slično, a onda se taj neko sa druge strane doslovno  ŠOKIRA kada mu od mene stigne jedna kilometarska poruka sa najdetaljnijim objašnjenjima. 
             Dakle. volim da pomažem ljudima i da možda neke sitne greške koje smo mi napravili, prilikom svoje avanture - ne naprave. 

            Da skratimo, moje ime je Svetlana Belić Borjan. Diplomirani sam inženjer prehrambene tehnologije koji sam završila na Poljoprivrednom fakultetu - Univerzitet u Beogradu.

 

              Ja sam neko ko je odrastao u maloj sredini i uvek je bilo onog "jaoj nemoj to raditi, reći će komšija.....", a zapravo nikad nisam bila sličnog mentaliteta. Kada bi neko dolazio sa putovanja, sa najiskrenijom radošću bih trčala da čujem kako je bilo, a ne kao što je kod drugih slučaj da saznam koliko je nešto plaćeno i odakle novac za to. Bez komentara.

              Otprilike su me ovako neki negativni komentari i ljudi doslovno "udaljili" od instagrama na dva meseca, a onda se pojavila moja sestra sa rečenicom " Baš sam tužna što nema slika i opisa. Uvek sam sa drugaricama tako odlučivala gde da odemo i uvek gledala njene slike". Eh, pa draga Jovana u pravu si, sada ćeš i ti a i drugi ljudi uvek gledati moje slike, jer sam sigurna da ukoliko bar jedna osoba odluči da tu ode i skrati sebi mozganje da ću ja biti jako srećna. Kao što gore rekoh već, volim putovanja, volim da pišem, volim da slikam iiiii eto me! Ovo je moj cilj. Za ovo ostalo  me ne zanima. 

                Tako da...... uživajte i pitajte šta god vas zanima, biću uvek tu za vas. 

                                                                                                                28.09.2022.   SBB